O uputstvima
Uputstva nam daju najčešće ljudi, bilo kroz reči, kroz dela. Bilo da nekoga posmatramo, slušamo, ili nečije pisanije čitamo. Život je put, a književnost je nauka o životu. Pisci najčešće pišu o ljudima i njihovim putevima. Književnost je nauka o životu - nisam to ja rekao(sve je već rečeno, samo ponavljamo), te čitajte. Ne mora se ista knjiga čitati više puta. Ima i neka nova knjiga, a slično i tamo piše. Evo nekoliko naslova koje svima preporučujem:
- Fascinacije, Pavle Ugrinov (ili Vasilije Popović, ako se ne varam - izguglajte),
- Pisma mladom pesniku, Rilke (trenutno ih čitam, a čitam ih polako, jer se pisma tako čitaju),
- Crveno i crno, Stendal (ostao mi je u lepom sećanju)
- Sve o djavolu, Faust, Dr Faustus, Majstor i Margarita (Djavo, demon, demoni, lucifer, lučonoša, pali andjeo, ma to je čisto jedna energija koju treba negovati i sputavati)
- Prolećne vode, Turgenjev (ne znam zašto)
- Kapetanova kći, Puškin (također ne znam zašto)
- Knjige Eriha Koša, Milana Oklopdžića, Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića...
Čitajte knjige pisane između dva rata, a pogotovo stručne knjige. To je tako lep jezik, jednostavan, bez suvišnih reči, lep stil, mnogo zaboravljenih reči, mnogo više topline, svesnosti, žara, nego u današnjem jeziku. Vreme kada su mnoge nauke već dobro utemeljene, kada su radio i telefon bili u modi, kada su se vidale rane, i kada su mnoga društva počinjala iz početka. Mnogo puta sam počinjao da pišem iz početka. Svaka rečenica novi početak, svaki blog novi početak. Opet ja o početku. Pa na početku sam.
