O EGU i tomu slicno

EGO
O EGO, bozanstvo moje. Ti koji vladas mnome.
TI, tj. JA mene kroz zivot vodi. Ali ne ka slobodi.
E, sto je lepo kada se oslobodis sebe, kada se oslobodis pritiska
da nesto ucinis u zivotu, da napredujes, da radis vise, bolje, jace, brze...
Kada ne zavidis.
To je sve jedan veliki teret.
Ego, takmicenje, napredovanje, karijera, sta misle drugi, sta zele drugi,
sta neko ima - a ja nemam, da komsiji crkne krava...
Kada se covek oslobodi tih gluposti, onda moze da stvara.
Stvara, pravi svasta.
I nikuda ne zuri.
Danas ljudi zure zbog novca, boljeg statusa, da ih drugi ne preteknu.
I svi trce za ne znam cime.
Trce da imaju moc, uticaj, postovanje...
Trce i saplicu se.
Volim da imam postovanje kada me vole, a ne kada sam mocan.
Lazno je imati postovanje zasnovano na moci.
Kada moc nestane, onda nema ni postovanja.
Ljubav ne nestaje.
Ovde govorim u apsolutima.
Idem da se oslobodim necega, ali konkretnog. Vesa, na primer.

Pisac

Pisac.
Onaj koji niže reči, ideje. Pisac može da sa sobom razgovara. Za to ima dara.
Može da sanja, mašta, i sebi da oprašta.
Bezgranična ljubav.
Ljubav za slobodom, dobrotom, lepotom.
Novinari su oni koji su hteli da postanu pisci, ali su umeli samo da nižu reči, ali ne i ideje.
Pisci koji su i novinari su pisali uglavnom uz šoljicu, ili šolju kafe, ispred prozora, ili na balkonu,
ili u lokalnoj kafani gde isti teku dani. Sve dok neko iz društva prestane dolaziti.
Uzmeš pero, parče papira i nastane priča, neka istorija.
Malo humora, malo drame i kao da se knjige pišu same.
Rečenica kratka, rečenica duža, koliko se koja misao pruža.
Od pisanja se ne živi, već se ono živi.
Pisanje nije sredstvo, već život.
Teško je nositi cement, ali je teže nositi ideje.
Od fizičkog posla se odmara, a od ideja nikada. Mozak brblja, ruka piše, nekad manje, nekad više.
Ima i kada mozak štrajkuje, kad stane.
Dok se ne defragmentuje.
A to je najbolje uz ljubav, lepotu, čistotu, duh, hrabrost, i još neke vrline.
Jedna ideja drugu goni, nosi, srasta...
Ma dosta.
Čekam te.
MT (marko tvoj)

Želim...

Danas sam želeo. I sada želim ali manje.

Želeo sam mir. Želeo sam da čitam lepe romane, 

lepe eseje, svakako želim da čitam lepo štivo uz kafu ili crni čaj. 

A sada evo pišem i kafu pijem.

Želeo sam da slušam muziku koja se pevušiti može.

Želeo sam da se nadahnjujem lepim, svetlim, čistim, zdravim.

Želeo sam intermeco.

Želeo sam svoj kutak, svoju oazu. 

Želeo sam izvor, da napojim dušu.

A pre tih želja želeo sam da vičem.

Isprva teskoba koju sam želeo da izbacim iz sebe,

a potom da pobegnem. I pobegao sam u želje.

To sam jedino mogao. Da pobegnem u želje.

Dobar izbor, s obzirom da postoji i beg u bolest.

Želja je zdrava energija.

Lepo je raditi od želje, i ići za željom.

O uputstvima

O uputstvima

Uputstva nam daju najčešće ljudi, bilo kroz reči, kroz dela. Bilo da nekoga posmatramo, slušamo, ili nečije pisanije čitamo. Život je put, a književnost je nauka o životu. Pisci najčešće pišu o ljudima i njihovim putevima. Književnost je nauka o životu - nisam to ja rekao(sve je već rečeno, samo ponavljamo), te čitajte. Ne mora se ista knjiga čitati više puta. Ima i neka nova knjiga, a slično i tamo piše. Evo nekoliko naslova koje svima preporučujem:
- Fascinacije, Pavle Ugrinov (ili Vasilije Popović, ako se ne varam - izguglajte),
- Pisma mladom pesniku, Rilke (trenutno ih čitam, a čitam ih polako, jer se pisma tako čitaju),
- Crveno i crno, Stendal (ostao mi je u lepom sećanju)
- Sve o djavolu, Faust, Dr Faustus, Majstor i Margarita (Djavo, demon, demoni, lucifer, lučonoša, pali andjeo, ma to je čisto jedna energija koju treba negovati i sputavati)
- Prolećne vode, Turgenjev (ne znam zašto)
- Kapetanova kći, Puškin (također ne znam zašto)
- Knjige Eriha Koša, Milana Oklopdžića, Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića...

Čitajte knjige pisane između dva rata, a pogotovo stručne knjige. To je tako lep jezik, jednostavan, bez suvišnih reči, lep stil, mnogo zaboravljenih reči, mnogo više topline, svesnosti, žara, nego u današnjem jeziku. Vreme kada su mnoge nauke već dobro utemeljene, kada su radio i telefon bili u modi, kada su se vidale rane, i kada su mnoga društva počinjala iz početka. Mnogo puta sam počinjao da pišem iz početka. Svaka rečenica novi početak, svaki blog novi početak. Opet ja o početku. Pa na početku sam.

Početak

Nije svaki početak težak, barem ne u ovom blogovanju.
Bilo je lako napraviti blog stranicu. Samo pratiš uputstva.
Život je put, uputstva se teško čitaju.